| < |
Idem, pijem, lutam po mejane,
dert da zaboravim, s´n da me uvati.
A s´n me ne vaća. Zemlja me pije...
Noć me pije... Mesečina me pije...
Ništa mi neje, zdrav sam, a - bolan!
Bolan od samoga sebe.
Bolan što sam živ.
Od kako sam na svet progledaja,
od t´g sam još bolan.
(Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice.
Izvaljuje se, da ih bolje vidi).
Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas.
Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad,
sladak, čist glas.
Zašto, moje se je srce iskubalo,
snaga rskomatala, ostarela...
Žalno, teško da mi pojete! Borisav Stanković Mladost, Starost, Nostalgija Podeli:      Kopiraj vezu: |
> |
