| < |
Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo?
Mi tvoju pesmu ne znamo.
MITKA: I ja gu ne znajem.
Samo gu u noć čujem i u s´n s´nujem.
A pesma je moja golema:
Kako majka sina imala, čuvala, ranila.
Dan i noć samo njega gledala.
Što na sina duša zaiskala, sve majka davala,
a sin - bolan!
Porasnaja sin. Došla snaga, mladost...
Došle bašče, cveće, mesečina.
- Zamirisale devojke!... Sin poleteja.
Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške,
sablje, žene...
Koju devojku neje pogledaja, samo njene
kose neje zamrsija i usta celivaja.
Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari,
a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan,
bolan bija. Bolan od kako se rodija.
- Toj sam ja!... Borisav Stanković Mladost, Starost, Nostalgija Podeli:      Kopiraj vezu: |
> |
