| < |
Ah, tako je to otkad znam za sebe.
Strahovito patim od stalnog i mučnog
osećanja da sam nešto skrivio,
propustio ili zaboravio.
A kad učinim napor i oslobodim se
toga uobraženja,
onda mi se obično desi da stvarno
nešto propustim i zaboravim,
ili učinim nešto što ne treba.
Eto, to je lavirint u kome živim,
muka koju nosim,
a za koju niko nije kriv,
ja valjda ponajmanje. Ivo Andrić Ljudi, Život, Etika Podeli:      Kopiraj vezu: |
> |
