| < |
ČEŽNJA
Danas ću ti dati, kada veče padne,
U svetlosti skromnoj kandila i sveća,
U čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.
U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zabljestaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja...
Sve će biti lepše, sve draže i više,
Noć koja se spušta, svet što mirno spava,
Dugo mrtvo polje na kome miriše
Kržljava i retka u busenju trava.
I tako kraj cveća ostaćemo sami...
- Proliće se tada kao bujne kiše,
Stidljivi šapati u blaženoj tami,
I reči iz kojih proleće miriše... Milan Rakić Veze, Strast, Želja Podeli:      Kopiraj vezu: |
> |
